🗣️ Sve počinje sa pravim pitanjem
🥷 Šta je to Prompt inženjering?
Prompt inženjering je poput pisanja pisma izuzetno inteligentnom, ali naivnom prijatelju. Zahteva preciznost i maštu, doslovnost i anticipaciju.
Zamislite da igrate igru pantomime, gde je cilj usmeriti partnera da pogodi „Star Wars“ bez izgovaranja reči, koristeći samo gestove i akcije. Način na koji oblikujete svoje gestove i radnje, usmeravajući partnera ka tačnom odgovoru, je dobra metafora za Prompt inženjering.
U suštini, ‘prompt’ je instrukcija ili pitanje koje postavljate AI sistemu, poput upita unetog u pretraživač ili naredbe koju dajete digitalnom asistentu. Može se uporediti sa davanjem uputstava talentovanom vanzemaljcu, koji nije upoznat sa nijansama ljudskog razgovora. Vi postavljate pitanje, on odgovara – ali relevantnost, tačnost i bogatstvo tog odgovora su oblikovani detaljem i strukturom vašeg originalnog zahteva.
Da bismo bolje pojasnili ovaj koncept, poslužićemo se primerom. Recimo da pitate AI model da ‘napiše priču’. On bi mogao stvoriti beskonačnu priču koja se proteže kroz decenije i kontinente, ili bi mogao izbaciti jednostavnu priču u dve rečenice. U ovom slučaju, vaš inicijalni zahtev ili ‘prompt’ bio je previše otvoren. Moramo da budemo precizniji sa insturkcijama.
⏳ Prompt inženjeringa kroz vreme
Put Prompt inženjeringa počinje sa Josephom Weizenbaumom i njegovim programom ELIZA iz 1966. godine – jednim od prvih programa za obradu prirodnog jezika koji je oponašao psihoterapeuta. Najistaknutiji uspeh ELIZE bio je „DOCTOR“ skript, koji je omogućio korisnicima da unesu poruke i dobiju odgovore koji su dalje generisali komunikaciju. Ovo je bilo seme iz koga je iznikao Prompt inženjering.
Tokom godina, pejzaž AI-ja se dramatično promenio: pojavile su se veštačke neuronske mreže 80-ih, učenje pojačanja 90-ih, i duboko učenje 2000-ih. Danas, imamo napredne alate poput OpenAI-ovog ChatGPT-a – gigantskog sistema sa 175 milijardi parametara, koji ELIZU čini primitivnom.
Ali, uprkos svim tim napretcima, osnovna filozofija Prompt inženjeringa je ostala ista: kreiranje pravog ulaznog upita kako bi se generisao najbolji mogući odgovor iz AI sistema. Time se pravi most između korisnika i AI-a, omogućavajući nam da maksimalno iskoristimo njegov potencijal.
Upravo je zato umetnost postavljanja pitanja ključna za pristupanje blagu informacija koje AI nudi. Upotreba snage AI-a za pronalaženje rešenja za različite probleme počinje pravilnim postavljanjem pitanja – dobrodošli u svet Prompt inženjeringa.
📝 Umetnost postavljanja pitanja
„Umetnost i nauka postavljanja pitanja su izvor svih znanja“ — Tomas Berger.“
Prompt inženjering obuhvata mudrost iz ovog čuvenog citata, inovativni pristup koji pomaže da se otključa pravi potencijal veštačke inteligencije (AI), transformišući način na koji razmišljamo, stvaramo i rešavamo probleme.
Koristeći snagu AI, možemo pronalaziti šablone, izvlačiti uvide i osloboditi beskrajne mogućnosti iz bogatstva podataka koje imamo na dohvat ruke. Ali, da bismo pristupili ovom blagu informacija, moramo naučiti tajni jezik kojim AI govori – umetnost postavljanja pravih pitanja ili dizajniranja efikasnih upita.
💡 Stvaranje dobro osmišljenog upita
Stvaranje dobro osmišljenog prompta za AI model je poput pisanja očaravajućeg romana. Zahteva preciznost, maštu i razumevanje ‘čitaoca’, koji u ovom slučaju predstavlja AI model.
Da bi se maksimalno iskoristio potencijal AI-a, potrebno je savladati ključne strategije u Prompt inženjeringu:
- Jasnoća je kraljica: Nejasnost je najveći neprijatelj efikasnih promptova. AI modeli su doslovni izvođači koji se oslanjaju na eksplicitne instrukcije. Umesto nejasnog zahteva poput ‘Piši o okeanu’, koji može rezultirati romantičnom morskom pesmom umesto informativnim tekstom o okeanskim ekosistemima, bolje bi bilo reći ‘Napiši informativni članak o biodiverzitetu koji se nalazi u Tihom okeanu.’
- Obezbedi kontekst: Kontekst je ključan za formiranje krajnjeg proizvoda, a isto se odnosi i na promptove za AI. Umesto ‘Napiši pesmu’ kojoj nedostaje kontekst, bolji prompt bi bio ‘Napiši limeriku za učionicu trećeg razreda o održavanju dobre higijene.’
- Anticipiraj pogrešno tumačenje: AI-u nedostaje ljudska intuicija i on može drugačije interpretirati čak i jasne instrukcije. Umesto ‘Opiši zalazak sunca’, koji može rezultirati naučnim objašnjenjem rotacije Zemlje oko Sunca, bolje bi bilo navesti ‘Opiši zalazak sunca na način koji izaziva emociju i ističe njegovu lepotu.’
- Definiši željeni format: Da bi se osiguralo da dobijete izlaz u željenoj strukturi, u promptu možete definisati format. Umesto da od AI-a tražite da ‘Napiše izveštaj’, možete zatražiti ‘Napiši petoparagrafski izveštaj, sa svakim paragrafom koji pokriva različiti aspekt uticaja klimatskih promena.’
- Iskoristi primere: Uključivanje primera u vaše promptove može biti koristan način da usmerite AI prema vrsti izlaza koji očekujete. Umesto da kažeš ‘Napiši inspirativan citat’, možeš pojasniti svoj zahtev koristeći primer: ‘Napiši kratak, inspirativan citat pogodan za početak dana, sličan „Svaki dan donosi novu priliku za osvajanje sveta.“‘
Svaka od ovih strategija pomaže uklanjanju nejasnosti i približava AI stvaranju izlaza koji želite. Kao iskusni dirigent koji vodi orkestar, efikasan prompt inženjering omogućava AI-u da se uskladi sa vašim očekivanjima, pružajući rezultate koji su precizni, korisni i iznenađujuće ljudski.
👨💻 Postavljanje konkretnih pitanja za efikasnu interakciju sa GPT-om
Nakon što smo istražili dubine Prompt inženjeringa, postaje kristalno jasno koliko je preciznost i kreativnost ključna kada komuniciramo sa veštačkom inteligencijom. Ali, hajde da pogledamo ovu umetnost malo detaljnije, kroz nekoliko smernica koje su se pokazale korisne na našem putovanju.
Komunikacija sa AI-om, poput našeg prijatelja ChatGPT-a, nije jednostavno postavljanje pitanja i čekanje odgovora. To je dijalog u kome svaka reč, svaki kontekst, svaka nijansa ima svoju ulogu. AI je poput neobično talentovanog glumca koji čeka da mu date pravilan scenario – i koliko god bio talentovan, ne može da nadmaši loše napisan scenario.
Kada pišemo AI-u, potrebno je da budemo precizni, ali i maštoviti. Na primer, umesto da pitamo „Kako se pravi pizza?“, bilo bi bolje postaviti pitanje „Koji su koraci za pravljenje tradicionalne italijanske pizze margarite?“ To omogućava AI-u da precizno razume šta od njega tražimo, što će rezultirati korisnijim i detaljnijim odgovorima.
Takođe, uvažavajući kontekst u našim pitanjima, možemo dobijati raznolikije i relevantnije odgovore. Na primer, umesto „Kako se čuva zdravlje?“, mogli bismo pitati „Koje su najbolje vežbe za održavanje kardiovaskularnog zdravlja za osobu stariju od 50 godina?“ Ovim pristupom obezbeđujemo da naš ‘prijatelj’ AI pruži tačan, koristan i prilagođen odgovor.
Na kraju, trebalo bi da anticipiramo moguće pogrešno tumačenje naših upita od strane AI-a. Ako tražimo „dajte izveštaj o tržišnim trendovima“, AI bi mogao da pruži generički pregled svetskih tržišnih trendova. Međutim, ako smo zainteresovani za specifične trendove u industriji finansijske tehnologije, bolje bi bilo postaviti pitanje ovako: „Koji su najnoviji trendovi u finansijsko-tehnološkoj industriji u Evropi?“
Komuniciranje sa AI-om je kao ples – moramo biti u koraku jedni sa drugima, razumeti međusobne pokrete i raditi zajedno da kreiramo nešto prelepo. Kada savladamo umetnost postavljanja pravih pitanja otključavamo neverovatnu moć veštačke inteligencije da obogaćuje naš svakodnevni život.
💎 Precizno postavljeno pitanje pretvara ChatGPT iz virtuelnog saradnika u moćnog saveznika.
🔥 Igor @ Skenderovic Consultants
Biznis dizajn digitalna agencija
💬 Vajber & VatsAp
📱 065 67 74 240