Zakon o radu

🤔 Šta predstavlja ‘Zakon o radu’?

Zakon o radu je pravni akt koji reguliše prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih. Ovaj zakon obuhvata razne aspekte radnog odnosa, uključujući zapošljavanje, radno vreme, odmor, otkazni rok, zarade, zaštitu na radu i druga pitanja. Cilj zakona o radu je da obezbedi pravedne i humane uslove rada, zaštiti prava radnika i uspostavi ravnotežu između interesa poslodavaca i zaposlenih.

📃 Kako pravilno zaposliti ljude?

Pravilno zapošljavanje ljudi počinje razumevanjem vaših potreba za radnom snagom, identifikacijom kvalifikovanih kandidata i sprovođenjem efikasnog procesa selekcije. Kada odaberete pravu osobu za posao, sledeći korak je formalizacija radnog odnosa kroz ‘Ugovor o radu’.

Ugovor, kao osnovni dokument, mora biti sastavljen u pisanoj formi i potpisan od strane poslodavca i zaposlenog. Iako smo sada u dobu digitalizacije, potrebno je da se oba potpisa izvrše ručno. Ugovor o radu se izrađuje u najmanje tri identična primerka, pri čemu zaposleni zadržava jedan, a poslodavac ostala dva. Ovi primerci se čuvaju na odgovarajućem mestu, što može biti sedište firme ili bilo koje drugo mesto gde zaposleni obavlja svoje dužnosti. Ovaj proces osigurava da oba učesnika razumeju i prihvataju uslove radnog odnosa, što je ključno za uspešno zapošljavanje.

Sadržina ‘Ugovora o radu’ je strogo propisana ‘Zakonom o radu’ i obavezni elementi su:

• Naziv i sedište poslodavca;
• Lično ime zaposlenog i mesto prebivališta – Boravište zaposlenog;
• Vrstu i stepen stručne spreme – Obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ‘Ugovor o radu’;
• Naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
• Mesto rada;
• Vrstu radnog odnosa – Na neodređeno ili određeno vreme;
• Trajanje ugovora o radu – Na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
• Dan početka rada;
• Radno vreme – Puno, nepuno ili skraćeno;
• Novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ‘Ugovora o radu’ – Moguće je izraziti i neto iznos radi preciznosti i navike da se u Srbiji zarada ugovara u neto iznosu;

Dodatni detalji, poput faktora koji utvrđuju osnovnu platu, radni učinak, nadoknadu zarade, povećane zarade i ostale prihode zaposlenog, kao i rokovi za isplatu zarade i ostalih prihoda na koja zaposleni ima pravo, te trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena, mogu se definisati kroz ‘Pravilnik o radu’.

Pored gore navedenih stavki, poslodavac treba da poseduje sledeće pravilnike:

• Pravilnik o radu;
• Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta – Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih;
• Pravilnik o zaštiti uzbunjivača – Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih;
• Pravilnik o zaštiti podataka o ličnosti.

🤝 Dinamika radnog odnosa – Alternativni modeli zapošljavanja

Treba naglasiti da postoji mogućnost obavljanja posla kako u okviru, tako i van radnog odnosa. Jedan od čestih primera rada van radnog odnosa je zaključivanje menadžerskih ugovora (ugovora o pravima i dužnostima direktora van radnog odnosa). Pored ove vrste, moguće je sklopiti i ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, te ugovor o dopunskom radu van radnog odnosa.

Kada govorimo o radu u okviru radnog odnosa, najuobičajeniji oblici su radni odnos na određeno i neodređeno vreme. ‘Ugovor o radu’ može biti sklopljen na određeno vreme samo ako postoje objektivni i opravdani razlozi, poput roka izvršenja određenog posla ili nastupanja određenog događaja. Takav radni odnos traje samo dok navedeni razlozi postoje, ali ne duže od dve godine od momenta zaključivanja radnog odnosa. Postoje izuzeci od ovog pravila, tako da u specifičnim situacijama koje su propisane zakonom, radni odnos na određeno vreme može trajati i duže od dve godine.

Ako u ‘Ugovoru o radu’ nije precizno navedeno vreme na koje se zaključuje, takav se ugovor smatra ‘Ugovorom o radu’ na neodređeno vreme.

Inspekcija rada je svakodnevno angažovana na eliminisanju „rada na crno“ i drugih zloupotreba ‘Zakona o radu’. Zbog toga je preporuka svima koji žele da se bave određenom delatnošću da se dobro upoznaju sa minimalnim obavezama koje im zakon propisuje. Na kraju, ali ne manje važno, treba imati u vidu da su kazne predviđene ovim zakonom za pravna lica u rasponu od 800.000 do 2.000.000 dinara. Ovakve kazne mogu značajno uticati na poslovanje društva i stoga je od suštinske važnosti poštovanje svih propisa i regulativa.

Upravljanje ljudskim resursima u skladu sa zakonskim regulativama nije samo zakonska obaveza, već je etički i profesionalni pristup koji osigurava održivost i uspeh vašeg poslovanja. Zato je važno da sva pravna pitanja i obaveze, uključujući i zaključivanje ‘Ugovora o radu’, budu urađeni na vreme i u skladu sa ‘Zakonom o radu’.

Ako niste sigurni u sve aspekte ovog procesa, preporučujem vam stručnu pomoć. Ne dozvolite da vas zakonske obaveze iznenade. Informišite se i delujte na vreme.

💎 Pravilno upravljanje ljudskim resursima nije samo poslovni imperativ – to je odraz posvećenosti i profesionalizma vaše organizacije.