💶 Poskupljenja osnovnih proizvoda i usluga
🔄 Inflatorni pritisci nisu ravnomerno raspoređeni
Neke kategorije proizvoda i usluga poskupele su drastičnije od drugih, pa čak postoje primeri pojeftinjenja.
U Srbiji je krajem 2024. hrana u proseku bila 3,5% skuplja nego godinu dana ranije, što predstavlja značajno usporavanje nakon dvocifrenih skokova prethodne godine.
Ipak, unutar te kategorije i dalje su primećena velika povećanja cena kod pojedinih proizvoda: npr. grupa slatkiša i zaslađivača (šećer, džem, med, čokolada) poskupela je za 14%, jestiva ulja i masti za 10,4%, voće za 9,9%, a kafa, čaj i kakao oko 8,5%.
Niža inflacija hrane delimično je posledica stabilizacije ili pada cena ranije preskupih artikala – recimo, svežeg povrća, koje je u jednom trenutku 2024. zabeležilo i međugodišnji pad cene.
Sa druge strane, osnovne životne namirnice u okruženju i dalje poskupljuju, pa je tako hrana i bezalkoholna pića u BiH krajem 2024. bila gotovo 5% skuplja nego godinu pre (samo bezalkoholna pića +13,6%).
Istovremeno, neke neprehrambene robe zabeležile su stagnaciju ili pojeftinjenje – npr. u BiH su odeća i obuća pojeftinile za 7,9%, a troškovi prevoza pali za 6,6% na godišnjem nivou (oktobar 2024), zahvaljujući smirivanju cena goriva i drugih inputa.
Poskupljenja usluga uglavnom su nadmašila robnu inflaciju. U Srbiji su tokom 2024. izrazito rasle cene u ugostiteljstvu i rekreaciji – paket aranžmani za odmor poskupeli su ~15%, a usluge rekreacije ~11,5%. Usluge u frizerskim i kozmetičkim salonima skuplje su za oko 13% u odnosu na prethodnu godinu, što pokazuje da ni sektor lepote nije imun na inflaciju.
Takođe, evidentan je nastavak rasta cena u zdravstvu – medicinske usluge su u Srbiji krajem 2024. bile 14,6% skuplje nego godinu ranije.
Nasuprot tome, administrativno kontrolisane cene energije ublažile su ukupan indeks troškova života: cena struje za domaćinstva ostala je zamrznuta tokom cele 2024, gas je poskupeo minimalnih 0,5%, dok je daljinsko grejanje poskupelo ~7%.
Zanimljivo, cena ogreva (čvrstih goriva) u Srbiji je krajem 2024. bila 5,4% niža nego godinu pre, nakon ogromnog skoka tokom energetske krize 2022. godine.
Ovakve razlike među sektorima utiču i na to kako se potrošači prilagođavaju – najviše se štedi upravo tamo gde su poskupljenja bila najveća.
• • •
• • •
🤔 Kako potrošači menjaju ponašanje zbog inflacije
Promena navika kupaca: Suočeni sa višim cenama, potrošači u Srbiji i regionu prilagođavaju svoje kupovne navike kako bi „zaštitili“ kućni budžet. Istraživanja pokazuju da se domaćinstva odriču prvo onih proizvoda koji nisu nužni – grickalica, slatkiša i (alkoholnih) pića – jer su upravo te kategorije znatno poskupele.
Prema podacima GfK Panela domaćinstava za Srbiju, građani su tokom talasa inflacije najviše smanjili kupovinu bezalkoholnih i alkoholnih pića, zatim suhomesnatih i mlečnih proizvoda, pa čak i osnovnih namirnica poput šećera, soli i brašna.
Drugim rečima, štedi se i na luksuzu i na osnovnim proizvodima – što ilustruje ozbiljnost udara na kupovnu moć.
Strategije potrošača razlikuju se po kategorijama: kod neophodnih namirnica (npr. svežeg mesa) kupci češće vrebaju popuste ili smanjuju učestalost kupovine, dok će kupovinu manje neophodnih artikala (poput smrznute hrane ili skupih delikatesa) jednostavno odložiti ili potpuno izbegavati.
Podaci pokazuju da je tokom inflatorne krize došlo do opšteg trenda smanjenja potrošnje po širini asortimana. Od oko 100 kategorija hrane i pića koje prati GfK panel, čak dve trećine beleže pad broja kupaca, a nešto više od polovine i pad kupljene količine po kupcu.
Dakle, kupaca je manje, a i oni koji nastavljaju da kupuju – uzimaju manje količine nego pre.
Ova „štednja na količini” naročito je izražena kod baznih namirnica: promet šećera i soli opao je najviše, što ukazuje da potrošači redukuju i potrošnju onog najosnovnijeg.
Istovremeno, primećen je i prelazak na jeftinije robne marke i proizvode na akcijama. Trgovci potvrđuju da kupci danas mnogo više prate promocije i posežu za artiklima trgovinskih marki, koje doživljavaju kao povoljniju alternativu brendiranim proizvodima.
Kvalitet i brend i dalje su važni – potrošači ne vide nužno jeftinije proizvode kao lošije, već kao bolji odnos cene i vrednosti. Ipak, u kategorijama gde su veliki brendovi dominantni, kupci će pre smanjiti količinu koju kupuju nego potpuno preći na nepoznat ili jeftiniji brend.
Ova kombinacija ponašanja – prelazak na povoljnije opcije uz istovremeno smanjenje ukupne potrošnje – direktan je odgovor potrošača na pad kupovne moći izazvan inflacijom.
• • •
🚀 Poslovni odgovori na inflaciju: “skrivena” poskupljenja i drugi fenomeni
Suočene sa rastućim troškovima i osetljivijom tražnjom, kompanije su pribegle različitim taktikama da održe profitabilnost – ponekad i na načine koji nisu odmah vidljivi u cenovnicima.
U javnosti su se odomaćili novi termini koji opisuju ove varijante inflacije: od suptilnog smanjivanja pakovanja (šrinkflacija), preko korišćenja jeftinijih sastojaka ili brendova (skimpflacija i čipflacija), pa do dizanja cena iznad opravdanog uzroka (gridflacija i ekskjuzflacija). U nastavku su objašnjeni ovi pojmovi i kako se manifestuju u praksi na tržištu.
🔹 Šrinkflacija: manje proizvoda za iste pare
Šrinkflacija (shrinkflation) označava pojavu da pakovanje ostane isto, ali se neto količina proizvoda smanji, često uz nepromenjenu ili čak višu cenu. Time se poskupljenje „maskira“ – potrošač za isti iznos novca dobije manje robe, iako cenovnik na polici možda ne pokazuje promenu.
Ovaj fenomen je sve prisutniji i kod nas: proizvođači su, na primer, počeli da nude table čokolade od 90 g umesto standardnih 100 g, čašice jogurta od 180 g umesto 200 g, ili kese čipsa ispunjene većim udelom vazduha. Takvi primeri postali su uobičajeni i u svetu i kod nas – “više praznog prostora u kesici čipsa” danas je praktično sinonim za šrinkflaciju.
Razlog zašto kompanije posežu za ovom taktikom je jednostavan: smanjenje gramaže je manje nepopularno od direktnog poskupljenja i nosi manji rizik od gubitka kupaca.
Iako kupci možda ne primete odmah da je pakovanje lakše, efekat po njihov džep je isti – cena po jedinici mere raste identično kao da je proizvod poskupeo.
Organizacije potrošača upozoravaju da je odbrana teška, jer proizvođači formalno ispunjavaju obavezu deklarisanja nove neto težine, a na potrošačima je da čitaju sitna slova. Zato je važno obraćati pažnju na cenu po kilogramu/litru kao najbolji pokazatelj vrednosti, budući da su police sve punije “lakših” pakovanja istog izgleda.
🔹 Skimpflacija: pad kvaliteta umesto rasta cene
Dok se kod šrinkflacije smanjuje količina, kod skimpflacije (skimpflation) kompanije redukuju kvalitet ili obim usluge, a da cena ostane ista. Reč je o još suptilnijem načinu prilagođavanja na inflaciju – potrošač dobije nominalno isti proizvod/uslugu, ali nižeg kvaliteta ili u manjem obimu.
Primere nalazimo i u proizvodnji i u uslužnom sektoru. Na tržištu hrane to može značiti korišćenje jeftinijih, slabijih sastojaka: proizvođač može zadržati cenu čokolade, ali smanjiti udeo kakaa ili zameniti deo kakaovog putera jeftinijim uljima, čime kvalitet opada. Za potrošača ukus ili nutritivna vrednost više nisu isti, iako se cena nije promenila.
Narodna banka Srbije navodi ilustrativan primer – posle naglog poskupljenja kakao zrna na svetskom tržištu, neki proizvodi su počeli da sadrže manje kakaa kako bi proizvođači izbegli poskupljenje finalnog proizvoda.
Slični trendovi primećeni su i u uslugama: nakon pandemije, pojedini zabavni parkovi smanjili su broj atrakcija uključenih u osnovnu kartu, praktično nudeći manje za iste pare.
Skimpflacija je opasna jer je teško merljiva standardnim ekonomskim statistkama – pad kvaliteta se ne vidi u indeksu cena.
Ipak, potrošači dugoročno osete razliku, a stručnjaci upozoravaju da ovakva praksa može podrivati poverenje u brend. Kratkoročno, skimpflacija pomaže firmama da uštede pod inflatornim pritiscima, ali dugoročno može narušiti reputaciju i oterati lojalne kupce ako shvate da za isti novac dobijaju manje vrednosti.
🔹 Čipflacija: veća poskupljenja jeftinijih proizvoda
Termin čipflacija (cheapflation, doslovno “jeftina inflacija”) opisuje fenomen da cene najjeftinijih brendova i proizvoda rastu brže od cena premium brendova tokom perioda opšte inflacije.
Ova pojava je u direktnoj vezi sa ponašanjem potrošača: u uslovima poskupljenja, mnogi prelaze na jeftinije artikle, što povećava tražnju za njima.
Istovremeno, hrana i druge osnovne potrebe imaju nisku cenovnu elastičnost – ljudi ih kupuju i pored poskupljenja – pa proizvođači lakše prenose rast troškova na maloprodajne cene.
Kombinacija pojačane tražnje i manjeg otpora kupaca dovodi do toga da diskontni i “budžetski” proizvodi poskupljuju brže od skupljih alternativa.
Narodna banka Srbije je analizom potvrdila prisustvo čipflacije i na domaćem tržištu: pratili su cene 58 prehrambenih proizvoda od početka 2022. do kraja 2024. i ustanovili da su najjeftiniji brendovi poskupeli oko 40%, dok su najskuplji brendovi iz iste kategorije porasli ~35%.
Drugim rečima, kupci koji su prešli na jeftiniju robnu marku mogli su se suočiti sa proporcionalno većim poskupljenjem, nego da su ostali pri skupljem brendu.
NBS objašnjava da čipflacija proizlazi i iz supstitucije – kada potrošači masovno prelaze sa skupljih na jeftinije proizvode, proizvođači i trgovci dobijaju prostor da i cene tih jeftinijih podignu više nego inače.
Takođe, nesavršenosti tržišne konkurencije doprinose da se povećani troškovi (sirovina, energenata, rada) lakše i brže preliju na krajnje cene.
Čipflacija je posebno zabrinjavajuća sa socijalnog aspekta, jer najviše pogađa one sa manjom kupovnom moći – upravo njima poskupljuju proizvodi na koje se oslanjaju kao na poslednju pristupačnu opciju.
🔹 Gridflacija: inflacija pohlepe i ekskjuzflacija: kada marže diktiraju cene
Osim skrivenih poskupljenja i variranja među brendovima, inflatorni period je iznedrio i debate o ulozi poslovnih marži i “pohlepe” u formiranju cena.
Inflacija pohlepe (tzv. greedflation, u domaćem žargonu prozvana i “gridflacija”) označava ideju da su u postpandemijskoj inflaciji firme iskoristile situaciju da povećaju svoje profitne marže, dodatno ubrzavajući rast cena.
Zagovornici ovog stanovišta ističu da su se neki proizvođači i trgovci pozvali na opšte poskupljenje inputa da bi podigli cene više nego što su morali, u cilju uvećanja sopstvene zarade. Kompanije u mnogim sektorima su iskoristile svoju tržišnu moć kako bi “u potpunosti prenele inflatorne pritiske na potrošače” pa i dodale nešto preko toga, održavajući ili povećavajući profitne stope.
Srodno tome, u ekonomskom rečniku pojavio se i termin “ekskjuzflacija” (excuseflation), koji se odnosi na praksu da se inflacija koristi kao izgovor – kompanije javno okrivljuju više troškove, a zapravo dižu cene više od opravdanog nivoa.
O postojanju ovih pojava diskutuje se i na globalnom nivou: pojedine analize američkog FED-a, ECB-a i MMF-a ukazale su na to da je “inflacija pohlepe” realna u SAD i evrozoni, što znači da su korporativne marže doprinele ubrzanju inflacije.
Na domaćem tržištu takođe postoje indicije za ovakve trendove. Narodna banka Srbije je više puta upozorila velike trgovinske lance da ne zloupotrebljavaju inflaciju za povećanje marži. Guvernerka Jorgovanka Tabaković još sredinom 2023. istakla je da su “sve veće trgovačke marže u maloprodaji usporile pad inflacije u Srbiji”, pozivajući trgovce da smanje marže kako bi se inflacija brže vratila u ciljane okvire. Analiza NBS pokazala je da je pet najvećih maloprodajnih lanaca u 2022. godini povećalo svoje marže za čak 36% u odnosu na 2019, što sugeriše da su deo poskupljenja snosili potrošači, dok su trgovci zadržali visoke zarade.
Tek krajem 2024. Vlada Srbije se pridružila NBS u kritikama trgovaca zbog visokih marži, pa je uvedena i privremena kontrola cena za određene ključne proizvode.
Međutim, održivost takvih mera je ograničena – dugoročno, konkurencija i produktivnost su ti koji treba da obuzdaju “pohlepu” u cenama.
Za potrošače, pouka gridflacije i ekskjuzflacije je da uvek budu skeptični: da li je svako poskupljenje zaista opravdano rastom troškova, ili kompanije testiraju koliko tržište može da izdrži? Inflatorna vremena, očito, ne iskušavaju samo kućne budžete već i poslovnu etiku.
• • •
📊 Primeri iz prakse: inflacija iz ugla biznis dizajna
Kroz navedene fenomene jasno se vidi kako se biznis strategije dizajniraju u odgovor na inflaciju.
Privreda već pruža obilje ilustracija: proizvođači hrane su smanjivali pakovanja određenih proizvoda umesto da podignu cene, trgovački lanci uvode čitave linije jeftinih robnih marki koje potom relativno više poskupljuju, a pružaoci usluga od turizma do telekomunikacija “skrivaju” poskupljenja kroz sužavanje ponude.
Primeri racionalizacije usluga zabeleženi su u sektoru transporta i turizma: određene autobuske linije redukovale su polaske kako ne bi dirale cenu karte, hotelski smeštaji uveli su naplatu nekih dodatnih sadržaja koji su ranije bili besplatni, itd.
Sve su to manifestacije inflacije koje ne obuhvata samo nominalni rast cena, već i promene u samom dizajnu ponude.
Iz perspektive biznis dizajna, inflacija je test prilagodljivosti – kompanije moraju balansirati između očuvanja profitabilnosti i zadržavanja korisnika.
Inovativnost u ponudi postaje ključna: neki su lansirali “ekonomske” linije proizvoda manjeg obima ili nižeg kvaliteta za osetljive kupce, drugi su osmislili nove promocije i programe lojalnosti kako bi ublažili percepciju poskupljenja.
U svemu tome, transparentnost prema potrošačima trpi – terminologija poput šrinkflacije i skimpflacije upravo je nastala jer su kupci osetili posledice, a da nisu bili eksplicitno upozoreni na promene.
Pouzdani podaci i autentični primeri poput navedenih pomažu da se ove pojave razotkriju. Za poslovne subjekte, međutim, one mogu biti legitimna kratkoročna rešenja: manja pakovanja ili niži kvalitet mogu održati prodaju u doba kada bi direktno poskupljenje odbilo kupce.
💥 Inflacija • Tihi „rat“ iza brojki
Inflacija u Srbiji i regionu se postepeno smiruje u statistikama, ali iza brojki se odvija tihi “rat” prilagođavanja.
Dok centralne banke i vlade nastoje da suzbiju rast cena makroekonomskim merama, na mikro nivou potrošači i preduzeća svakodnevno donose odluke kako da minimiziraju štetu – bilo da je to odricanje od omiljene grickalice, izbor jeftinijeg brenda ili redizajn proizvoda.
Pojmovi kao što su čipflacija, gridflacija i šrinkflacija ušli su u mainstream jer pogađaju samu suštinu tog iskustva.
Razumevanje ovih trendova iz biznis dizajn perspektive može pomoći kompanijama da pronađu održivije načine prilagođavanja (koji neće erodirati poverenje kupaca dugoročno), a potrošačima da budu svesniji šta dobijaju za svoj novac.
Inflacija, ukratko, nije samo broj – to je cena evolucije tržišta na koju svi moramo obratiti pažnju.
Literatura: Relevantni podaci su prikupljeni iz zvaničnih statistika (RZS, centralne banke) i izveštaja medija/portala: N1, Danas, Nova Ekonomija, Biznis.rs, Bloomberg Adria, Euronews BiH, HRT, Xinhua i drugi.
💰 Pokreni biznis dizajn
Pomažemo vlasnicima, rukovodiocima i zaposlenima da kreativno unaprede onlajn & oflajn poslovanje preduzeća i institucija, primenom AI tehnologija i inovativnih menadžerskih metodologija. Pored toga, pomažemo pojedincima da se osamostale i da pokrenu svoj biznis.
🔥 Nebojša @ Skenderovic Consultants
Biznis dizajn digitalna agencija
💬 Vajber & VatsAp
📱 065 67 74 240
