Medijski web portal: NVO ili preduzetnik?

Medijski web portal: NVO ili preduzetnik?

Medijski web portal

U savremenom dobu digitalne komunikacije, kada vest više nije vest, jer za jedan sat svaku novu informaciju možete pročitati na različitim sajtovima, portalima i društvenim mrežama, novinari postaju preduzetnici i registruju internet portale kao medij sa temama koje ih zanimaju. Zakon o javnom informisanju i medijima jasno definiše da se pod medijem smatraju: dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, internet stranice i internet portali koji su registrovani u registru medija koji vodi Agencija za privredne registre.

Medijem se ne smatraju internet platforme kao što su: forumi, društvene mreže, niti bilo koja druga platforma koja predviđa razmenu informacija, mišljenja, komentara, kao ni elektronske publikacije, ukoliko nisu registrovane u Registru medija.

Kako pokrenuti medijski web portal?

Bez obzira da li ste novinar, bloger i/ili preduzetnik i imate ideju kako treba da izgleda Vaš medijski internet portal, uvek postoji pitanje ko će da Vam realizuje portal i ko će da bude izdavač medija?

Ukoliko ste odlučili da se otisnete u vode preduzetničkog novinarstva, dobro razradite svoju ideju online portala. Prvo svakako treba da izaberete ime sajta i na osnovu toga dalje da razrađujete ideju. Danas postoji mnoštvo portala koje su pokrenule kompanije, ustanove, udruženja i Vi bi sada trebalo da izaberete ime sajta koje bi u jednoj reči opisalo ono o čemu pišete.

Sledeći korak je izabrati domen, a nakon toga i kompaniju koja će Vam izraditi sajt. Tražite detaljnu specifikaciju i sve neophodne podatke za izradu sajta, a obratite pažnju i na druge važne stvari, kao što je optimizacija za pretraživače (SEO), održavanje sajta i naravno edukacija kako što bolje poslovati, odnosno, imati više poseta na sajtu, a samim tim i moguće kupce oglasnog prostora.

Prilikom izrade i registacije svog portala ja sam zakupila .com domen, jer sam pokrenula regionalni sajt sa temama zaštite životne sredine i ljudskih prava, koje mogu da budu interesantne svima u svetu. Možete izabrati i nacionalni domen, poput .rs, .hr, ba ili neki drugi. Zbog toga je bitno da se konsultujete po svim pitanjima vezanim za izradu sajta.

Sledeći korak je izabrati ko će biti izdavač medija?

Izdavač medija

Ako niste zadovoljni trenutnom ponudom poslova na medijskoj sceni ili želite da radite stvari na drugačiji način, uz pokrivanje specifičnih tema, dobar je izbor pokrenuti medijski portal, ali se postavlja pitanje ko će biti izdavač medija?

Izdavač medija može biti pravno lice ili preduzetnik, koji je registrovan u za obavljanje delatnosti kod Agencije za privredne registre Republike Srbije ili nekog drugog organa koji vodi registar lica koja obavljaju delatnost.

Na primer, u Srbiji postoji Registar medija koji je dostupan javnosti i svako ko je zainteresovan može da pretraži u registar i dobije podatke ko je osnivač medija, glavni urednik, podatke o jeziku ili jezicima na kojima se medij izdaje, podatke o pravnim i fizičkim licima koja neposredno ili posredno imaju više od 5% udela u osnivačkom kapitalu izdavača, podaci o njihovim povezanim licima i podaci o drugim izdavačima u kojima ta lica imaju više od 5% udela u osnivačkom kapital, koliko je novca dodeljeno mediju na ime državne pomoći i mnoge druge relevatne podatke.

Sve deluje jednostavno i zanimljivo, ali ako ne čitate ‘sitna slova’, na koja Vas obično niko ne uputi, možete odabrati neadekvatne izbore za Vas i Vašu ideju.

Koji modeli izdavača medija postoje?

Stalno slušamo o nevladinim organizacija (NVO) ili udruženjima građana (UG) koji dobijaju novac za projekte. Na prvi pogled deluje veoma primamljivo. Radićete ono što znate i volite i još ćete biti plaćeni za taj posao.

Pre registracije internet portala kao medija u APR-u, prvo treba da otvorite NVO ili UG u čijem statutu jasno definišite ciljeve i oblasti delovanja, jer se ništa ne podrazumeva. Recimo ukoliko želite da izveštavate o životnoj sredini i radite projekte na tu temu jasno napišite oblasti delovanja: zelena ekonomija, održivi razvoj, biodivirzitet… Nemojte samo napisati “ekologija”, jer je izuzetno širok pojam i donatori mogu da Vas odbiju zbog nepreciznosti definisanja oblasti delovanja, a sa druge strane, ekologija je nauka.

Za otvaranje udruženja potrebno je da usvojite i priložite: Osnivački akt udruženja, Statut, Zapisnik sa osnivačke skupštine i izbor zastupnika organizacije i da dostavite Dokaz o uplati naknade za registraciju udruženja u iznosu od 4.900,00 dinara.

Kada dobijete rešenje iz APR-a izrađujete pečat i otvarate račun kod banke.

Novac sa računa udruženja ne može se podići “nenamenski”, npr., ako Vam donator po projektu nije dao novac za putne troškove, ne možete novac od projekta trošiti u tu namenu, nego samo kako je projektom definisano i u tačno definisanim vrednostima.

Sa druge strane, ukoliko imate reklame i dobit, isto tako ne možete da podignete novac sa računa, ukoliko ste registrovani kao NVO ili UG. Međutim možete da ga potrošite na materijalne troškove, znači nešto što je neophodno za funkcionisanje udruženja i portala. Recimo na: reprezentaciju (kafa, sokovi, ručak…), kupovinu higijenskih sredstava, tonera za štampu, papira za štampanje, plaćanje hostinga, domena, za usluge tehničke podrške, za održavanje sajta, za promocije putem društvenih mreža, za email marketing i slično.

Ukoliko odlučite da vam izdavač medija bude NVO ili UG u statutu možete da definišete, u delu oblast ostvarivanja delatnosti, da držite radionice, edukacije, stručne skupove, organizujete izložbe ili nešto drugo što Vas zanima i vezano je za Vaš rad. Tako da kao udruženje možete da konkurišete na medijske projekte, ali i druge konkurse koji su raspisani za nevladine organizacije.

Na primer, ja obično pišem projekte za držanje radionica za decu od 6 do 18 godina na temu zaštite životne sredine, ljudskih prava i filantropije i uvek kao deo projekta napišem medijsku promociju, koju realizujem putem svog portala.

Ukoliko želite da registrujete medij kao preduzetnik potreban Vam je dokaz o uplati od 1500 dinara, a ukoliko prijavu o registaciji podnesete online APR-u uplatite 1000 dinara. Od dokumentacije je neophodno: jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika, dokaz o identitetu preduzetnika (za domaće fizičko lice – fotokopija lične karte, a za straog državljanina – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata stranom državljaninu), dokaz o uplati naknade za registraciju preduzetnika i dozvola, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa, ako je to posebnim zakonom propisano kao uslov za registraciju.

U ovom slučaju treba da izaberete da li ćete se opredeliti za paušalno oporezivanje, što podrazumeva da se ne vode knjige, tj. nije potreban knjigovođa i ne možete biti u sistemu PDV-a ili preduzetnik koji vodi knjige i može, ali ne mora biti u sistemu PDV-a.

Pošto mi ovde govorimo o kreativnom radu gde ideja i informacija mogu da se naplate, savetujem da se opredelite da budete preduzetnik koji vodi knjige. Ali pre odlučivanja ko će biti izdavač medija preporučujem da sebi izaberete knjigovođu, posavetujete se i zajedno sa njim izaberite ono što je najbolje. Ja sam tako uradila i sad posle četiri godine znam da nisam pogrešila.

Kako internet portal registrovati kao medij?

Za registraciju internet izdanja javnog glasila u Registar javnih glasila potrebna je sledeća dokumentacija: Popunjena registraciona prijava, Izvod iz odgovarajuceg javnog registra kojim se dokazuje identitet osnivača, ako osnivač nije registrovan u registru koji vodi APR, Dokument o internet adresi – upit iz baze RNIDS -a, Odluka osnivača o imenovanju glavnog i odgovornog urednika javnog glasila, Dokaz o uplati naknade za registraciju javnog glasila u iznosu od 2.800,00 dinara, a uplata se vrši na broj računa APR-a koji je jasno naznačen i za svakoga je drugačiji, zbog toga je neophodno da odete na sajt APR-a i sve detaljno pročitate i u skladu sa njihovim uputstvima se registrujete. Prijavu za otvaranje i registrovanje medija podnosi zastupnik osnivača javnog glasila.

Po važećem Zakonu o javnom informisanju treba da objavite impresum koji bi trebalo da sadrži sledeće podatke: naziv javnog glasila, firmu i sedište osnivača i lična imena odgovornog urednika javnog glasila i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine.

Bitno je da se portal registruje, kako mogli aplicirati na projekte kod Republike Srbije, APV i lokalnih samouprava. Ukoliko ste dobili finansijsku podršku za neki od projekta iz budžeta Srbije, treba da otvorite i trezorni račun. Neregistrovani online mediji, ne mogu računati na finansijsku podršku kroz sufinasiranje projekta od javnog interesa, odnosno državnog novca.

Kako da Vam se internet medij isplati?

Kada ste izradili sajt, registrovali izdavača medija i svoj medij, sledeći korak je obezbeđivanje finansijski sredstava. Pored reklama novac možete da dobijete i putem projektnog finansiranja. Svake godine, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave raspisuju konkurs za sufinansiranje projekta u oblasti javnog informisanja. Da bi ste mogli da aplicirate na pomenute konkurse i dobijete novac prvi uslov je da Vam medij bude registrovan, što je jasno predviđeno Zakonom o javnom informisanju.

Treba da imate jasno definisanu temu o kojoj ćete da pišete, da definišite cilj, ciljne grupe u projektu i gledate da budete kreativni i inovativni. Moja preporuka je da pišete na teme iz oblasti koje Vas zanimaju i budete što jasniji i precizniji. Gledajte da to budu oblasti koje mogu da donesu i oglašivače. Na primer, pišete projekat na temu: “Žene u zelenoj ekonomiji”, pored toga što aplicirate kod države na projekte sufinansiranja, sa tektovima na tu temu možete da privučete oglašivače iz reciklaže, organske proizvođače, zelena gradnja, zelene javne nabavke, eko-turizam i druge teme. Razmišljajte kako da spojite ono što volite, sa onim što znate da radite i što donosi novac. Morate da budete strpljivi. Posle godinu, eventualno dve, Vaše znanje i sposobnost će doneti rezultate. Zbog toga je i neophodno da dobro obradite o prvi korak, a to je dobro osmislite sajt i da izaberete kompaniju koja će Vas pratiti u tehničkoj realizaciji projekta.

Zatim, možete da aplicirate i na pojedinačna davanja za medijske sadržaje mimo konkursa. Međutim, da biste dobili sredstva, pored osnovnog uslova da medij bude registrovan, treba da aplicirate sa temom projekta koja nije bila predviđenja u vreme raspisivanja konkursa.

Na primer, ja sam 2017. godine od Ministarstva za kulturu i informisanje za pojedinačna davanja dobila sredstva za projekat “Žene koje su bile ispred svog vremena”. Naime, u vreme raspisivanja konkursa postojala je ideja da se u okviru Muzeja Vojvodine otvori odeljak Muzej prisajedinjenja 1918., ali odluka nije doneta u vreme dok je konkurs bio otvoren. Kada je odluka doneta, ja sam konkurisala na pojedinačna davanja sa navedenim projektom i dobila sam finansijsku podršku.

Isto tako, mnoge strane fondacije i ambasade raspisuju konkurse na koje možete da aplicirate sa Vašim projektnim idejama. Da li ćete projektni predlog da pišete na srpskom ili engleskom, sve zavisi od donatora. Trebalo bi svakog dana malo vremena izdvojiti za pretraživanje sajtova ambasada i fondacija. Savetujem da pogladete u njihovim arhivama kome su prethodnih godina dodeljivali novac i za koje projekte, kako biste što najlakše napravili projekat.

Skrećem pažnju da donatori nisu naivni i zbog toga bi trebalo da što realinije predstavite troškove. Možda da ih povećate za 10% od realne cene. Prilikom izrade budžeta budite veoma pažljivi, svaku stavku napišite na papir i gledajte da su one zaista su potrebne za realizaciju projekta. Po mom iskustvu, novac se ne odobrava za bankarske troškove i knjigovođu ukoliko konkurišete za medijske projekte. Realni troškovi su Vam tipa: urednik, novinar, fotograf, uređenje stranica na društvenim mrežama, održavanje sajta i slično.

Kao i u svim drugim preduzetničkim vodama i ovde treba da budete inovativni, kreativni, uporni i da izaberete pravu kompaniju za izgled Vašeg sajta, jer ona predstavlja Vas i Vaš rad.

Nadam se da sam Vam barem malo pomogla u dilemi ko će da bude izdavač Vašeg internet medija. Iako sve na izgled deluje isto, razlike su samo u nijansama.

Podelite ovu objavu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

7 − 3 =